Glavobolje

Gotovo svako je nekada imao glavobolju, a većina je imala više puta ovo iskustvo. Procenjuje se da 7 od 10 ljudi svake godine ima najmanje jednu glavobolju. Minorna glavobolja predstavlja tek malo više od smetnje koju ublažava lek za bolove, malo hrane ili kafe ili kratak odmor. Ali ako je glavobolja jaka ili neobična, može postojati zabrinutost da li se radi o moždanom udaru, tumoru ili krvnom ugrušku. Srećom, takvi problemi su retki. Ipak, bilo bi dobro znati kada glavobolja zahteva hitnu negu i kako kontrolisati veliku većinu glavobolja koje nisu ugrožavajuće po zdravlje.

Šta uzrokuje glavobolje?

Nije u potpunosti jasno šta uzrokuje većinu glavobolja. Poznato je da moždano tkivo i lobanja nikada nisu odgovorni jer nemaju živce koji registruju bol. Ali krvni sudovi u glavi i vratu mogu signalizirati bol, kao i tkiva koja okružuju mozak i neki glavni živci koji potiču iz mozga. Koža glave, sinusi, zubi, mišići i zglobovi vrata takođe mogu izazvati bol u glavi.

Kada se treba brinuti zbog glavobolje

Za mnoge tipove glavobolja osobe se mogu same pobrinuti, a od lekara mogu dobiti lekove za kontrolu većine jačih glavobolja. Ali neke glavobolje zahtevaju hitnu medicinsku negu. Evo nekoliko znakova upozorenja kada treba brinuti zbog glavobolje: glavobolja koja se prvi put javlja posle 50. godine, značajna promena u obrascu glavobolja, neobično jaka glavobolja, bol u glavi koji se pojačava kašljanjem ili pokretom, glavobolja koja se stalno pogoršava, promene u ličnosti ili mentalnoj funkciji, glavobolje praćene temepraturom, ukočenim vratom, konfuzijom, smanjenom budnošću ili pamćenjem ili neurološkim simptomima poput poremećaja vida, nejasnog govora, slabosti, utrnulosti ili epileptičkih napada, glavobolje praćene bolnim crvenim očima, glavobolje koje su praćene bolom i osetljivošću u slepoočnim jamama, glavobolja nakon udarca u glavu, glavobolja koja sprečava normalne svakodnevne aktivnosti, glavobolje koje se iznenada pojave, posebno ako vas probude, glavobolje kod pacijenata sa kancerom ili oštećenim imunološkim sistemom

Vrste glavobolje

Identifikovano je nekoliko različitih uzroka glavobolje. Primarni uzroci glavobolje su uzroci koji nisu povezani sa drugim oboljenjima. Inače, postoji više od 300 vrsta glavobolja, ali samo oko 10% glavobolja ima poznati uzrok. Ostale se nazivaju primarne glavobolje. Ove glavobolje su rezultat osnovnog procesa u mozgu. Primeri uobičajenih primarnih glavobolja uključuju migrenu, klaster i tenziogenu glavobolju.

Tenziogena glavobolja

Javljaju se kod otprilike tri od svake četiri odrasle osobe, i najčešće su od svih glavobolja. U većini slučajeva su blage do umerene težine i javljaju se retko. Ali pojedine osobe imaju jake tenziogene glavobolje, a neki od njih ih imaju sa učestalošću od čak tri ili četiri puta nedeljno.

Tipična tenziogena glavobolja proizvodi tupi stežući bol na obe strane glave. Ljudi sa jakom tenziogenom glavoboljom mogu se osećati kao da im je glava u stezniku. Takođe mogu ih boleti ramena i vrat. Neke tenziogene glavobolje izazivaju umor, emocionalni stres ili probleme koji uključuju mišiće ili zglobove vrata ili vilice. Većina traje 20 minuta do dva sata.

Osobe koje povremeno dobiju glavobolju tenziogenog tipa, mogu se same pobrinuti za njih. Sredstva za bolove, poput paracetamola i nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAIL), kao što su aspirin, naproksen ili ibuprofen često pomažu ali treba slediti uputstva i nikada ne treba  uzimati više nego što bi trebalo. Grejna podloga ili topli tuš mogu pomoći; neki ljudi se osećaju bolje uz kratak san ili laganu užinu.

Ako postoje česte glavobolje tenziogenog tipa, potrebno je prepoznati okidače kako bi se oni mogli izbeći. Savetuje se izbegavanje preteranog zamora i preskakanje obroka. Naučiti tehnike opuštanja; joga je posebno korisna jer može opustiti um i vratne mišiće. Ako postoji noćno stezanje vilice ili škripanje zubima, ploča za ugriz može biti od pomoći.

Ako je potrebna dodatna pomoć, može se propisati jači lek protiv bolova ili mišićni relaksant za kontrolu bolova. Mnogi ljudi sa ponavljajućom tenzigenom glavoboljom mogu sprečiti napade uzimanjem tricikličnog antidepresiva kao što je amitriptilin. Srećom, većina ljudi sa glavoboljama tenziogenog tipa vrlo će se dobro snaći u jednostavnijim pristupima.

Migrena

Migrena se javlja ređe od tenziogene glavobolje, ali je obično mnogo teža. Ona je dva do tri puta češća kod žena nego kod muškaraca, ali to je mala uteha ako se zna da oko 6% do 8%  muškaraca imaju migrenu. A pošto je Harvardska studija na 20.084 muškaraca starosti od 40 do 84 godina izvestila da pojava migrene povećava rizik od srčanog udara za 42%, muškarci sa migrenom trebalo bi da ovu glavobolju uzmu za ozbiljno.

Neurolozi veruju da su migrene uzrokovane promenama u krvotoku mozga i aktivnosti nervnih ćelija. Genetika igra ulogu, jer 70% osoba sa migrenom ima bar jednog bliskog rođaka sa ovim problemom.

Okidači migrene. Iako se migrena može javiti bez upozorenja, često je aktivira okidač. Stvari koje pokreću migrenu razlikuju se od osobe do osobe, ali oboleli od migrene obično su senzitivni na iste okidače. U daljem tekstu slede neki od najčešćih.

Glavni pokretači migrene

Najčešće se spominju: promenljivo vreme kao što je porast vlage, toplota, nedostatak sna ili preterano spavanje, umor, emocionalni stres, senzorni okidači, kao što su jaka ili treperava svetla, glasni zvukovi, jaki mirisi, zatim, dijetalni okidači poput, propuštanja obroka, alkohol, posebno crveno vino, čokolada, nitrati u suvom mesu i ribi, stari sir, povećanje ili smanjenje unosa kofeina, sodium glutamat (često prisutan u azijskoj i brzoj hrani).

Simptomi migrene. Migrena često počinje uveče ili tokom spavanja. Kod nekih ljudi napadima prethodi višesatni umor, depresija i tromost ili razdražljivost i nemir. Budući da se simptomi migrene veoma razlikuju, najmanje polovina svih obolelih od migrene misli da ima sinusni ili tenziogenu glavobolju, a ne migrenu.

Oko 20% migrena započinje sa jednim ili više neuroloških simptoma koji se nazivaju aura. Vizuelne žalbe su najčešće. Oni mogu uključivati oreole, varnice ili svetla koja trepere, valovite linije, pa čak i privremeni gubitak vida. Aura takođe može stvoriti utrnulost ili peckanje na jednoj strani tela, posebno na licu ili šaci. Neki pacijenti razvijaju simptome aure bez glavobolje; često misleći da imaju moždani udar, a ne migrenu.

Većina migrena se razvija bez aure. U tipičnim slučajevima bol je na jednoj strani glave, često počinje oko oka i slepoočnice pre nego što se proširi na potiljak. Bol je često jak i opisuje se kao pulsirajući ili lupajući. Mučnina je česta, a mnogi pacijenti sa migrenom imaju suzenje iz oka i zapušenost i suzenje iz nosa. Ako su ovi simptomi izraženi, mogu dovesti do pogrešne dijagnoze sinusne glavobolje. Prema tome, glavne karakteristike migrene su pulsirajući bol, jednodnevno trajanje teških nelečenih napada, unilateralni (jednostrani) bol, mučnina i povraćanje, onesposobljavajući intenzitet.

Bez efikasnog lečenja, napadi migrene obično traju četiri do 24 sata. Za osobe koje pate od migrene, čak i četiri sata je predugo – i zato je rano lečenje migrene toliko važno.

Lečenje migrene. Ako se migrena registruje u njenim najranijim fazama, najčešće se može  kontrolisati pomoću standardnih analgetika. Paracetamol, aspirin, ibuprofen, naproksen i kombinacija lekova protiv bolova i kofeina su efikasni – ako uzmete punu dozu vrlo rano u napadu. Lek protiv mučnine metoklopramid može pojačati aktivnost NSAIL.

Međutim, postoje lekovi za migrenu iz gurpe triptana koji su dostupni u obliku tableta, sprejeva za nos ili injekcija koje pacijenti mogu naučiti da daju sebi. To mogu biti sumatriptan, zolmitriptan i rizatriptan. Triptani pružaju potpuno olakšanje u roku od dva sata za do 70% pacijenata; odgovor je najbolji ako se lečenje započne rano. Nekim pacijentima je potrebna druga doza u roku od 12 do 24 sata. Budući da triptani mogu uticati na protok krvi ka srcu i glavi, pacijenti sa kardiovaskularnim bolestima ne bi trebalo da ih koriste. Pacijenti koji uzimaju antidepresive iz gurpe SSRI takođe treba da izbegavaju triptane.

Potrebna je dobra saradnja sa lekarom kako bi se pronašao način lečenja migrene koji je najadekvatniji. Međutim, treba imati na umu da prekomerna upotreba lekova može dovesti do povratne glavobolje i začaranog kruga lekova i glavobolja. Dakle, ako su lekovi potrebani više od dva ili tri puta nedeljno, treba razmisliti o preventivnim lekovima.

Prevencija migrene. Neki ljudi mogu sprečiti migrenu jednostavnim izbegavanjem okidača. Drugi se dobro snalaze sa brzom terapijom za povremene napade. Ali pacijenti koji pate od čestih napada migrene često imaju koristi od preventivnih lekova. Efikasni lekovi uključuju beta blokatore (kao što su propranolol, nadolol i atenolol), određene antidepresive (kao što je amitriptilin) i određene lekove protiv epileptičkih napada (poput topiramata i valproata). Teški slučajevi mogu imati koristi od upućivanja specijalistu za glavobolju.

Klaster glavobolje

Klaster glavobolje su neuobičajene, ali vrlo jake glavobolje i javljaju se pet puta češće kod muškaraca nego kod žena. Iako svako može da dobije klaster glavobolju, tipičan pacijent sa ovom glavoboljom je čovek srednjih godina sa istorijom o pušenju.

Ime potiče zbog toga što se ova glavobolja javlja obično u skupovima, odnosno klasterima ili grozdovima, sa jednom do osam glavobolja dnevno tokom jednog do tri meseca svake godine ili dve, često u isto doba godine. Bol uvek pogađa jednu stranu glave i vrlo je jak. Oko na bolnoj strani je crveno i suženo, kapak se može spustiti, a nos curi ili je začepljen. Napad počinje naglo i traje 30 do 60 minuta. Većina obolelih postaje uznemirena i agitirana tokom napada; nesposobni da mirno sede, koračaju, trče u mestu ili udaraju glavom o zid. Mučnina i osetljivost na svetlost i zvuk mogu pratiti bol.

Udisanje kiseonika sa velikim protokom ubrzo nakon pojave glavobolje često može zaustaviti napad. Sumatriptan je često efikasan za klaster glavobolju, posebno kada se daje injekcijom. Ostali triptani takođe mogu pomoći. Neki pacijenti favorizuju kapi za nos lidokaina, injekcije dihidroergotamina ili druge tretmane. Najefikasniji lek za sprečavanje napada klaster glavobolje je verapamil, blokator kalcijumovih kanala. Ostali lekovi koji mogu pomoći uključuju valproat, topiramat i litijum.

Ostale vrste glavobolje

Dijagnostikovana su brojna stanja povezana sa glavoboljom.

Glavobolje od lekova. U slučaju mnogih lekova glavobolje su svrstane među neželjene efekte. Iako se čini paradoksalnim, mnogi lekovi koji se koriste za lečenje glavobolje takođe mogu da izazovu glavobolju prekomerne upotrebe analgetika ili povratnu glavobolju. Oboleli od migrene posebno su osetljivi na začarani krug bola koji dovodi do upotrebe više lekova, što izaziva sve više bolova. Osobe koje imaju česte glavobolje i koriste razne lekove za bolove, više od 10 do 15 dana mesečno, vrlo verovatno će imati glavobolju zbog prekomerne upotrebe lekova. Način da to se to sazna je da se prekinu ili smanje lekovi – ali je uvek potrebno se prvo obratiti lekaru. Kortikosteroid kao što je prednizon može pomoći u kontroli bolova tokom perioda obustave lekova.

Sinusne glavobolje. Akutni sinusitis uzrokuje bol nad čelom, oko nosa i očiju, preko obraza ili u gornjim zubima. Naginjanje napred povećava bol. Gusti izliv i zapušenost nosa i temeperatura ukazuju na problem sa sinusima. Kada se akutna infekcija reši, bol nestaje. Sinuzitis nije čest uzrok hroničnih ili ponavljanih glavobolja.

Sladoled glavobolja. Neki ljudi razviju oštar, iznenadan bol u glavi kada jedu bilo šta hladno. Bol je traje manje od jednog minuta, čak i ako se nastavi sa jelom. Ako neko pati ove glavobolje, treba pokušati da se jede polako i da se zagreje hladna hrana ispred usana pre nego što se proguta.

Glavobolja od visokog krvnog pritiska. Osim u slučajevima veoma povišenog krvnog pritiska, hipertenzija ne izaziva glavobolju. Zapravo, većina ljudi sa povišenim krvnim pritiskom nema uopšte nikakve simptome, a studije se pokazale da je hipertenzija povezana sa smanjenom učestalošću glavobolje. Ali to nije razlog za zanemarivanje krvnog pritiska. Hipertenzija dovodi do moždanog udara, srčanog udara, srčane insuficijencije i bolesti bubrega, pa bi svi muškarci trebalo da kontrolišu pritisak, a zatim da preduzmu korake za ispravljanje abnormalnosti.

Glavobolja usled vežbanja i seksa. Iznenadna, naporna vežba može dovesti do glavobolje. Postepeno zagrevanje ili uzimanje nesteroidnih antiinflamatornih lekovima pre vežbanja mogu pomoći. Seksualni odnosi mogu takođe pokrenuti glavobolju; neki muškarci primećuju samo tupi bol, ali drugi pate od teških napada nazvanih orgazmička glavobolja. Neki ljudi mogu sprečiti orgazmičke glavobolje uzimanjem nesteroidnih antiinflamatornih lekova 30 do 60 minuta pre odnosa.

Ispitivanje glavobolje

Savremena medicina zavisi od testova za dijagnozu mnogih problema. Međutim, za većinu glavobolja posao će odraditi dobra anamneza i fizikalni pregled. U stvari, CT skeniranje, MRI i EEG (testovi moždanih talasa) izgledaju normalno kod glavobolja tenzije, migrene i klaster glavobolje. Ipak, ovi testovi mogu biti vitalni kod pacijenata sa upozoravajućim znakovima ili drugim zabrinjavajućim glavoboljama.

Život sa stalnim glavoboljama

Za većinu osoba povremena glavobolja nije ništa drugo nego privremena smetnja tokom napornog dana. Uprkos tome, većina muškaraca može da olakša problem jednostavnim merama životnog stila i običnim lekovima za bol. Tehnike opuštanja, biofeedback, joga i akupunktura takođe mogu pomoći. Ali za neke osobe glavobolja je veliki problem. Dobro je naučiti da se prepoznaju znakovi upozorenja koji zahtevaju brzu medicinsku negu. Saradnja sa lekarom je ključna da bi se razvili programi za sprečavanje i lečenje migrene i drugih ozbiljnih glavobolja. Potrebno je čuvati se zamke prekomerne upotrebe lekova; za neke muškarce povratna glavobolja uzrokuje najveće bolove.

Multipla skleroza

Multipla skleroza (MS) je oboljenje koje može zahvatiti mozak i kičmenu moždinu, uzrokujući širok spektar potencijalnih simptoma, uključujući probleme s vidom, pokretima ruku ili nogu,

Moždani udar

Moždani udar predstavlja teško životno ugrožavajuće medicinsko stanje koje se dešava kada se prekine dotok krvi u deo mozga. Moždani udar je medicinska urgentnost i

Epilepsija

Epilepsija je često oboljenje koje zahvata mozak i uzrokuje frekventne napade. Epileptični napadi predstavljaju pražnjenja električne aktivnosti u mozgu koja privremeno utiče na njegovo funkcionisanje.