Elektroencefalografija (EEG)

ŠTA JE ELEKTROENCEFALOGRAFIJA (EEG)?

Elektroencefalografija (EEG) je neinvazivna tehnika kod koje se električna aktivnost mozga registruje sa poglavine.

KAKO SE IZVODI?

Za registrovanje se koristi elektroencefalograf koji sadrži pojačala za povećanje potencijalnih razlika između parova aktivnih elektroda na poglavini. Prema tome, EEG potencijali se definišu kao razlika koju merimo između dve tačke.

EEG se izvodi na glavi čija kosa je suva i čista. Pacijent treba da doručkuje prethodno i da bude odmoran. Elektrode ugrađene u specijalnu kapu, postavljaju se na suvu kosu na kojoj ne sme da bude gel ili lak. U toku EEG pregleda, bolesnik treba da se udobno smesti i izvršava naloge koje mu daje tehničar. Standardni EEG u budnom stanju podrazumeva registrovanje u trajanju od najmanje 20 minuta, uz primenu sledećih metoda aktivacije EEG promena: a) otvaranje očiju u trajanju od 8-10 sekundi, b) hiperventilacija, odnosno, duboko disanje, u trajanju od 3-4 minuta i c) fotostimulacija sa intermitentnim fotostimulatorom učestalosti od 1-60Hz.  Radi se o provokativnim testovima koji povećavaju mogućnost da se fokalni poremećaj mozga elektroencefalografski ispolji. Registrovanje u spavanju ili posle deprivacije spavanja je redovna metoda aktivacije u slučaju sumnje na epileptički poremećaj.

Poligrafija je uporedno registrovanje raznih vrsta fizioloških aktivnosti (elektrookulogram, elektromiogram, elektrokardiogram, disajni pokreti). Ona je bitna za registrovanje (pato)fizioloških stanja, naročito u spavanju (polisomnografija).

INDIKACIJE / ZAŠTO SE RADI?

Poremećaji ili bolesti u kojima, pored epilepsije, elektroencefalografija (EEG) ima dijagnostički značaj su koma, tumori mozga, moždani udar, encefalitis, metabolički poremećaji, akutne intoksikacije i moždana smrt.

Dugotrajno intenzivno video EEG nadgledanje (uporedno snimnje i EEG-a i bolesnika) značajno povećava mogućnost da se zabeleže epileptiformne EEG promene i snime napadi. Koristi se za određivanje tipova epileptičnih napada, u diferencijalnoj dijagnozi epilepsija od drugih poremećaja, naročito psihogenih neepileptičnih napada, u preoperativnoj proceni i pri otkrivanju faktora provokacije epileptičnih napada.

POTENCIJALNI RIZICI

Klasičan EEG pregled je, slično EKG-u, bezopasan i ne iziskuje nikakva zračenja.

Elektromioneurografija (EMNG)

Elektromioneurografija (EMNG) je metod registrovanja spontane ili izazvane električne aktivnosti mišića i nerava. EMNG se po pravilu izvodi tek nakon kliničkog pregleda. Dobro uzetom anamnezom

TRANSKRANIJALNI DOPLER

DOPLER KRVNIH SUDOVA GLAVE – TRANSKRANIJALNI DOPLER (TCD) I TRANSKRANIJALNI KOLOR KODIRANI  DOPLER KRVNIH SUDOVA MOZGA (TCCD)   ŠTA JE KOLOR DOPLER KRVNIH SUDOVA GLAVE

Ultrazvuk slepoočnih arterija

Ultrazvuk i druge tehnike snimanja pojavljuju se kao alternativni testovi biopsiji. Ultrazvučno snimanje može se koristiti za procenu obe slepoočne arterije, kao i obe aksilarne