Moždani udar predstavlja teško životno ugrožavajuće medicinsko stanje koje se dešava kada se prekine dotok krvi u deo mozga.
Moždani udar je medicinska urgentnost i hitan tretman je od suštinske važnosti.
Što se pre započne sa lečenjem moždanog udara, verovatnije je da će oštećenje biti manje.
Ako postoj sumnja na moždani udar, odmah treba pozvati hitnu pomoć.
Simptomi moždanog udara
Glavni simptomi moždanog udara mogu se upamtiti po engleskoj reči FAST (BRZO):
Face (Lice) – može doći do slabosti lica sa jedne strane, pri čemu osoba neće biti u stanju da se osmehne ili su joj usta ili oko spušteni.
Arms (Ruke) – osobe sa sumnjom na moždani udar možda neće moći da podignu obe ruke i zadrže ih u tom položaju zbog slabosti ili utrnulosti u jednoj ruci.
Speech (Govor) – govor može biti nejasan ili iskrivljen, ili osobe možda neće moći uopšte da razgovaraju iako se čine budnim; takođe može postojati problem sa razumevanjem onoga što im se govori.
Time (Vreme) – ako se vidi bilo koji od ovih znakova ili simptoma potrebno je da se odmah pozove hitna pomoć.
Uzroci moždanog udara
Kao i svim organima, i mozgu su potrebni kiseonik i hranljive materije koje obezbeđuje krv da bi pravilno funkcionisao.
Ako je dotok krvi ograničen ili zaustavljen, moždane ćelije počinju da umiru. To može dovesti do oštećenje mozga, invaliditeta i moguće smrti.
Postoje dve glavne vrste moždanih udara: ishemijski – gde je zaustavljeno snabdevanje krvlju zbog krvnog ugruška, što čini 85% svih slučajeva i hemoragični – gde puca oslabljeni krvni sud koji snabdeva mozak.
Postoji i slično stanje koje se naziva tranzitorni ishemijski atak (TIA), gde se privremeno prekida dovod krvi u mozak.
Ovo uzrokuje ono što je poznato kao mini-moždani udar. Može trajati nekoliko minuta ili trajati do 24 sata.
TIA treba lečiti hitno, jer su oni često znak upozorenja da postoji rizik od kompletnog moždanog udara u bliskoj budućnosti.
Potražite medicinski savet što je pre moguće, čak i ako se simptomi poprave.
Određeni uslovi povećavaju rizik od moždanog udara, uključujući: visok krvni pritisak (hipertenzija), visok holesterol, nepravilan rad srca (atrijalna fibrilacija), dijabetes.
Lečenje moždanog udara
Lečenje zavisi od vrste moždanog udara, uključujući i to koji deo mozga je zahvaćen, kao i šta ga je izazvalo.
Moždani udar se obično leči lekovima. To uključuje lekove za sprečavanje i rastvaranje krvnih ugrušaka, smanjenje krvnog pritiska i smanjenje nivoa holesterola.
U nekim slučajevima mogu biti potrebni postupci za uklanjanje krvnih ugrušaka. U nekim situacijama možda će biti potrebna i operacija za lečenje otoka mozga i smanjenje rizika od daljeg krvarenja ako je ovo uzrok moždanog udara.
Oporavak od moždanog udara
Osobe koji prežive moždani udar često imaju dugotrajne probleme uzrokovane oštećenjem mozga.
Nekim osobama je potreban dug period rehabilitacije da bi mogli da povrate svoju prethodnu nezavisnost, dok se mnogi nikada u potpunosti ne oporave i potrebna im je stalna podrška nakon moždanog udara.
Zajednica treba da omogući da se pruže besplatne usluge svima za koje se proceni da su ima potrebne.
Ove usluge pomažu osobama koje se oporavlja od moždanog udara da nauče ili ponovo nauče veštine koje su im potrebne za samostalno življenje kod kuće.
Nekim ljudima će i dalje biti potreban neki oblik nege ili pomoći u svakodnevnim aktivnostima.
Na primer, negovatelj može doći u kuću obolele osobe da pomogne oko pranja i oblačenja ili da omogući druženje.
Prevencija moždanog udara
Rrizik od moždanog udara se može značajno smanjiti i presudni su: zdrava ishrana, redovno vežbanje, poštovanje preporučenih smernica o unosu alkohola i izbegavanje pušenja.
Ako postoji stanje koje povećava rizik od moždanog udara, važno je pravilan se odnositi prema njemu. Na primer, uzimanjem lekova koji su vam propisani za snižavanje visokog krvnog pritiska ili nivoa holesterola.
Ako ste u prošlosti imali moždani udar ili TIA, ove mere su posebno važne jer je rizik od ponovnog moždanog udara znatno povećan.
